Izjave i postupci Milorada Dodika se mogu doživljavati i doživljavaju se na različite načine, ali to ne može predstavljati opravdavanje za bilo koga, a pogotovo najviše predstavnike međunarodne zajednice u našoj zemlji, da lidera Republike Srpske proglašavaju psihičkim bolesnikom. Upotreba takvih uvreda pouzdan je znak nedostatka argumenata i izbjegavanja civilizirane polemike, što je kao izraz vlastitog primitivizma raskošno demonstrirao Mustafa Cerić, pokušavajući svojevremeno da identičnim riječima diskreditira jednog poznatog sarajevskog novinara. Ne postoje nikakva saznanja da Cerić i Gregorian imaju ikakve psihijatrijske kvalifikacije koje bi njihovim uvredama mogle dati značaj ljekarske dijagnoze. Pa čak i da su psihijatri po svom obrazovanju - ni to im ne bi dalo za pravo da nečiju bolest koriste za javnu diskvalifikaciju i uvredu.

Naravno, poseban aspekt Gregorianovog primitivizma predstavlja činjenica da je nezapamćenu spremnost na konfrontaciju s Dodikom pokazao tek kada se osjetio i osobno pogođenim Dodikovim neutemeljenim optužbama. No, priliku za dokazivanje principijelnosti Gregorian je davno propustio - ni približno energično nije reagirao kada su žrtve Dodikovog primitivizma i optužbi bili mnogobrojni novinari, politički suparnici, opozicioni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srpske... Milorad Dodik sada već godinama terorizira cjelokupnu bh. javnost ne samo ismijavanjem i opstrukcijama državnih institucija već i kriminalom koji je pod njegovim okriljem gusto premrežio čitavu Republiku Srpsku. Ako, poput Miroslava Lajčaka, u tome uporno ne vidi ničega spornog, već s najbližim Dodikovim saradnicima (vidjeti pod: Željko Kopanja) javno demonstrira blisko prijateljstvo, onda nije ni pošteno, a ne samo da nije pristojno, da na tako nizak način vrijeđa Milorada Dodika.

bhdani / S. Pećanin